Sve (ni)je jasno vidljivo

Pronaći ćemo jednom

izlaz iz ovog kruga

u čije ćoše bivamo bacani,

ćoše u kojem se lomimo i gubimo,

ne znajući više kuda krenuti

i gdje stati,

krećemo li to ili nas pokreću,

stajemo li ili nas prisiljavaju.

Modri od udara,

a tako se lijepo smiješimo.

A tako je sve nevidljivo.

A tako smo bezbojni.

Dok klizimo uz rub kruga

životinjsko u nama sluti

poraz glatkoće.

Ne možeš se odmoriti.

U ćoši to ne možeš nikada.

U ćoši si ostavljen da se raspadaš,

da kliziš uz rub

dobro dekorisan,

živ,

a raspadnut već davno.

Sanela Kuko, Priča, ja i gorki badem, Dobra knjiga, Sarajevo, 2008. g.